О књизи: 1964. / Возио сам свој стари Форд аутопутем до брда да бих могао да видим имање Банермена, које се налази у близини залива и осветљено месечина. Дворац је бацао бизарне сенке, ау ноћи се јасно видела колонада која је подсећала на руке џиновског скелета. У односу на последњи пут када сам га видео, имање је било доста запуштено и све је било зарасло у траву. Капија од ливеног гвожђа у зиду од цигле још је била на месту, али је сама цигла већ била сва осушена и попуцала, а шарке на капији су се једва држале. Али сада није било времена да се задржавам на таквим детаљима. Рупе на аутопуту 242 захтевале су велики опрез возача, али сам се, ипак, осврнуо около, и било је тако природно када је човек овде живео првих дванаест година свог живота пре него што је. бачен да буде растрган у овом суровом свету. И он, наравно, жели да погледа кућу свог оца, њене ожиљке и огреботине које су се појавиле протеклих година.